Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ру̀шевина

жтом 5, стр. 587

ру̀шевина

рушевина

Лема

рушевина

Извор

том 5, стр. 587, редослед 17

  1. 1.

    (обично у мн.) остаци срушене грађевине, развалина.

    мн. — множина
    — Ватрогасци су га извукли из рушевина.
    Крл.
    I редлаже ... да се на рушевинама старога друштва подигне федерација слободних оптина.
    Скерл.
  2. 2.

    фиr. физички и духовно пропала, оронула особа.

    — Као човјек, ја сам рушевина.
    Крањч. Стј
    Зар од онако лепе жене да се направи оваква рушевина?
    Мил.
    В.
Изворни текст (OCR)
ру̀шевина ж (обично у мн.) 1. остаци срушене грађевине, развалина. — Ватрогасци су га извукли из рушевина. Крл. фиг. I редлаже ... да се на рушевинама старога друштва подигне федерација слободних оптина. Скерл. 2. фиr. физички и духовно пропала, оронула особа. — Као човјек, ја сам рушевина. Крањч. Стј. Зар од онако лепе жене да се направи оваква рушевина? Мил. В.