Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ру̏шити

несврштом 5, стр. 588

ру̏шити

рушити QA: medium

Лема

рушити

Извор

том 5, стр. 588, редослед 5

  1. 1.а.

    чинити да нешто саграђено падне, да се распе, разарати:

    зид, ~ кућу. — фиг. Ми дижемо дворе, рушимо Бастиље. Уј.
    Прод.
  2. 1.б.

    чинити да се нешто саспе, скотрља и сл., сваљивати.

    Навалили лопатама на ону хрпу ископане земље и руше је у раку. Пав. фиг. Ко је рушио цене? Ћос. Б.
  3. 1.в.

    чинити да ко или што падне, да се преврне, обарати: ~ играче, ~ шаХовске фигуре.

  4. 2.

    а. чинити да нешто пропадне, разарати, уништавати; подривати, упропашћавати.

    У Француској је револуција рушила феудализам. Прод. Хтео бих ... да вам забраним да своје здравље тако рушите. Цар М. Данас му та маленкост руши егзистенцију. Мј. 1936. б. нарушавати, реметити, кварити. — Шта ми руши сан? Јакш. Ђ. Рушиш у кући стари ред. Новак. Већина одмаралишта својим пословањем нама руши углед. Вј. 1970. в. побијати, обеснаживати. —Његовим страшним именом рушили су један другоме приједлоге. Крањч. Стј. Систем ... у својој примјени руши све претпоставке. Ват. г. чинити да неко изгуби положај који је имао у некој хијерархији, да падне у политичком или друштвеном смислу. — Да рушимо, брате, Александра ... то је главна ствар. Дом. Друге је рушио да би себе уздигао.

Фразе

~ (све) мостове иза себе онемогућавати себи повратак, одустајати од нечега.

Пододреднице

~ се

1. а. сурвавати се, разарати се, распадати се (обично услед дотрајалости). — Грађевина се рушила попут куће од карата. Крањч. Стј. фиг. Руше се куле у облаку. Кркл. б. обрушавати се, осипати се (нпр. о земљи); сваљивати се, стропоштавати се (о некој маси). — Са једног високог брега руши се у село тежак стуб воде. Дуч. фиr. Велике пахуље рушиле се ... с неба, као бијеле мртве птице. Гор. Улицом брзале кочије, рушила се тешка кола. Новак. в. претуратисе, падати на тло. — Премлаћени Људи ... стадоше упадати унутра рушећи се у сламу. Ћоп. 2. а. губити физичку и духовну снагу, постајати оронуо. — Иза неколико година ... нагло се почну рушити сељачке жене]. Донч. б. слабити, пропадати, постајати нарушен. — То се здравље руши, снага поткопава. апч

сурвавати се, разарати се, распадати се (обично услед дотрајалости).обрушавати се, осипати се (нпр. о земљи); сваљивати се, стропоштавати се (о некој маси).претуратисе, падати на тло.губити физичку и духовну снагу, постајати оронуо.слабити, пропадати, постајати нарушен.
Изворни текст (OCR)
ру̏шити, -ӣм несврш. 1. а. чинити да нешто саграђено падне, да се распе, разарати: