р̀ђав
рђав QA: medium
Лема
рђав
Извор
том 5, стр. 465, редослед 2
- 1.а.
(комп. рђа̀вијӣ и го̏рӣ) 1 који радо наноси другима непријатности и штету, који је лошег карактера, неваљао, покварен, зао.
— Оно дело је ... нека врста књижевне мелодраме ... борба добрих и рђавих.
Тако мисли о људима свијетлог карактера ... Миша Томашевић бит ће једнако рђав као и други.
- 1.б.
који не врши добро своју дужност, који занемарује обавезе, лош; који нема довољно потребних својстава за одређену функцију, неспособан, слаб (о човеку): ~ син, ~ брат
домаћица, ~ руководилац. — Ту су и они рђавији дужници. Ћор. Ја lсам уопште рђав за усмену пропаганду. Марк. Св.
- 1.в.
који није у складу са утврђеним друштвеним нормама, неприличан, непристојан; који је за осуду, ружан (у моралном смислу), сраман владање, ~ друштво.
Ноћу је одлазио по свом рђавом послу. Брл. Ако је којој жени муж пошао по рђаву путу, хоџа Салик је морао записивати. Ћор.
- 2.
а. који је слабог квалитета, који мало одговара намени: ~ исхрана, ~ хартија, ~ платно.
Стаде чупати оно рђавије сено, с коровом. Моск. Ми смо слушали кишу ... гдје кида у нама као рђаву струну све што требаше да пукне. Уј. б. мањи од очекиваног, недовољан, оскудан (о приносима, добити и сл.); неродан (о години): ~ летина, ~ берба. — ЈБуди ... су говорили о злим временима и рђавој радњи. Лаз. Л. Кукуруз слаб. Рђава година. Тад. в. испуњен недаћама и оскудицом, тежак, мучан (о времену, приликама). — Што нијесу рђава времена, однесоше трговци. Новак. Тужи се на зле године, рђава времена, ошптину. Станк.
- 3.
непријатан, неповољан, неугодан: ~ вест, положа], ~ стање.
(ва разговор не остави ... рђав утисак. Нуш. Из његове се шале излегла рђава збиља. Вел. 4. који карактеришу временске непогоде (киша, олуја, мећава и сл.). — Било тихо или рђаво вријеме, Маре би ... дошла ... до Ива Дубовића. Војн. 5. незгодан, штетан, негативан. — Догматска метода има своје добре и рђаве стране. Пед. Живот му се не чини више тако црн ни поредак тако рђав. Прод. 6. а. који одаје лоше стање, нездрав. — Ти си данас гора у лицу но икад. Мат. б. покр. слаб, болестан. — Нешто сам рђав. Вук Рј. 7. покр. чија озледа има лоше последице, осетљив, опасан. — За рђаво ... мјесто. јазавац лети. Коч. 8. који означава потпун неуспех (о оцени успеха); лош (о оцени владања). — Мени упише рђав у протокол. Глиш. 9. обложен, обухваћен, прекривен рђом, зарђао.
Фразе
на ~ глас изнети в. уз глас (изр.).
Изворни текст (OCR)
р̀ђав, -а, -о (комп. рђа̀вијӣ и го̏рӣ) 1. а. који радо наноси другима непријатности и штету, који је лошег карактера, неваљао, покварен, зао. — Оно дело је ... нека врста књижевне мелодраме ... борба добрих и рђавих. Грол. Тако мисли о људима свијетлог карактера ... Миша Томашевић бит ће једнако рђав као и други. Сим. б. који не врши добро своју дужност, који занемарује обавезе, лош; који нема довољно потребних својстава за одређену функцију, неспособан, слаб (о човеку): ~ син, ~ брат,