са̀бити
сабити QA: medium
Лема
сабити
Извор
том 5, стр. 593, редослед 5
- 1.
(трп. прид. сабѝјен -ѐна, -ѐно ( сабѝвен) и са̏бӣт) сврш. 1. гонећи скупити у гомилу, стерати, стиснути на узан простор.
dialectal— Спроведоuuе lсељаке у Топчидер, сабише ту у гомилу, опасаше одасвуд жандарима.
Свих десет хиљада људи саили су у три тесне бараке.
Његов је културни живот сабит у преуске оквире варошице. Пол. 1957.
- 2.
свести на мањи обим; сузити; стеснити.
— Слова глагољичка у ХllI в. нису још онако сабијена као у познијим рукописима, већ излазе нешто шира неголИ касније.
Р̏и, кад би могао, читав би ивот сао̄џо у један ДаН ... па можДа један тренутак.
- 3.
укратко изложити (рећи или напиати), сажети.
— У језику тих текстова нема једне аморфпе речи ... све је сливено, сабивено, уткано.
Историја света сабита је сва у биографијама великих људи.
- 4.а.
силом утерати у што, сасути (у што узано).
— Слично прође и Витко коме просто сабише све зубе у грло.
Нос је потпуно сабила У кишобран.
Млазови сабише тутањ у земљV.
- 4.б.
забости, забити.
— Ја се згрозих ... Сабио брат нож у трбу̀2.
- 5.
на брзину саградити, слупати.
— Дивизијски телефонисти тамо на чистацу сабили од јелових дасака своју колибу.
Фразе
~ коме рогове укротити кога, сломити чији отор. — Ибраrа потражи начина како да сабије рогове своме кмету. Андр. И.; ~ кога у миш1јУ рупу (V ора Хову љуску, у тикву) натерати кога да се сасвим повуче, јако престраити кога, утерати коме страх у кости.
Пододреднице
1. а. скупити се, сместити се у̀ тесан простор, стиснути се. — Мајстор Коста изда још један мал стан и сабије се у крајичак куће. Сек. б. стиснути се, скупити се тесно један уз другога. — Штит се са штитом саста ... толико се сабише густо. М-И. 2. а. савити се у твр̏де главице (о купусу), постати гушћи, тврђи. — Како је нарастао купус], већ се понеки сабио у главице. Бен. б. фиг. постати крут, укочен, укрутити се. — Сва им се наука сабила у неку раоулистику која је само на локалном земЉиШту Цвтала. Глиг
Изворни текст (OCR)
са̀бити, са̏бије̄м (трп. прид. сабѝјен, -ѐна, -ѐно (покр. сабѝвен) и са̏бӣт) сврш. 1. гонећи скупити у гомилу, стерати, стиснути на узан простор. — Спроведоuuе lсељаке у Топчидер, сабише ту у гомилу, опасаше одасвуд жандарима. Јов. С. Свих десет хиљада људи саили су у три тесне бараке. Ман. фиг. Његов је културни живот сабит у преуске оквире варошице. Пол. 1957. 2. свести на мањи обим; сузити; стеснити. — Слова глагољичка у ХllI в. нису још онако сабијена као у познијим рукописима, већ излазе нешто шира неголИ касније. Водн. Р̏и, кад би могао, читав би ивот сао̄џо у један ДаН ... па можДа један тренутак. Бар. 3. укратко изложити (рећи или напиати), сажети. — У језику тих текстова нема једне аморфпе речи ... све је сливено, сабивено, уткано. Сек. Историја света сабита је сва у биографијама великих људи. Цар М. 4. а. силом утерати у што, сасути (у што узано). — Слично прође и Витко коме просто сабише све зубе у грло. Пер. Нос је потпуно сабила У кишобран. Јевт. фиг. Млазови сабише тутањ у земљV. Маж. Ф. б. забости, забити. — Ја се згрозих ... Сабио брат нож у трбу̀2. Вес. 5. на брзину саградити, слупати. — Дивизијски телефонисти тамо на чистацу сабили од јелових дасака своју колибу. Крл.