сабла̀жњив
саблажњив
Лема
саблажњив
Извор
том 5, стр. 593, редослед 10
- а.
који изазива саблазан, који саблажњује, наводи на грех.
— Тај је доrађај у винограду заузео саблажњиве омјере.
Одјецп твоr саблажњивог жинота допиру чак до родног ти краја и бацају сенку на моје часно име.
- б.
који се да̂, који се може саблазнити, склон саблажњивању.
— Саблажњиви гледаоци нису могли да схвате како једна супруга и мајка ... пребацује смерном пастору што ... није одговорио на њену љубав. КН 1957.
Изворни текст (OCR)
сабла̀жњив, -а, -о а. који изазива саблазан, који саблажњује, наводи на грех. — Тај је доrађај у винограду заузео саблажњиве омјере. Крл. Одјецп твоr саблажњивог жинота допиру чак до родног ти краја и бацају сенку на моје часно име. Цар М. б. који се да̂, који се може саблазнити, склон саблажњивању. — Саблажњиви гледаоци нису могли да схвате како једна супруга и мајка ... пребацује смерном пастору што ... није одговорио на њену љубав. КН 1957.