са̏бла̄з
саблаз
Лема
саблаз
Извор
том 5, стр. 593, редослед 14
- 1.
в. сабласт (1).
— Угледа гдје се ... свали саблаз чеда у прилици црна.
- 2.
в. саблазан (2).
— Чух јецај срца што саблаз испашrа. Бој. са̏бла̄зан?, -зни ж (инстр. -зни и -жњу)
- 1.
оно што изазива јавно негодовање и огорчење, скандал.
— Купала се сасвим гола, на општу саблазан осталих купача.
Он неће таквих скандала у својој жупи, он неће саблазни.
- 2.
оно што наводи на грех, што мами, заводи да се учини нешто недопуштено, искушење.
— Одлучи да отпутује у манастир код брата; можда ће се тамо коД човека који живи по страни о саблазни ... наћи нешто утешно.
Све више и више се нагомилавале саблазни ту око њега. Шег.
- 3.
наказа, ругоба.
— Ал нит књиге нит им пушке вриједе да немилу саблазан вампира побиједе.
Гадна је змија] ... саблазан права дивне природе.
Изворни текст (OCR)
са̏бла̄з ж 1. в. сабласт (1). — Угледа гдје се ... свали саблаз чеда у прилици црна. Март. 2. в. саблазан (2). — Чух јецај срца што саблаз испашrа. Бој. са̏бла̄зан?, -зни ж (инстр. -зни и -жњу) 1. оно што изазива јавно негодовање и огорчење, скандал. — Купала се сасвим гола, на општу саблазан осталих купача. Ћос. Б. Он неће таквих скандала у својој жупи, он неће саблазни. Бег. 2. оно што наводи на грех, што мами, заводи да се учини нешто недопуштено, искушење. — Одлучи да отпутује у манастир код брата; можда ће се тамо коД човека који живи по страни о саблазни ... наћи нешто утешно. Ђил. Све више и више се нагомилавале саблазни ту око њега. Шег. 3. наказа, ругоба. — Ал нит књиге нит им пушке вриједе да немилу саблазан вампира побиједе. Март. Гадна је змија] ... саблазан права дивне природе. Јакш. Ђ.