Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

савију́так

мтом 5, стр. 598

савију́так

савијутак

Стална адреса

Лема

савијутак

Извор

том 5, стр. 598, редослед 19

  1. —

    (ген. мн. -ѝјӯта̄ка̄) место где се нешто савија, окука, завој, савитак, завијутак.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Сваки је жамор замирао на савијутку увале]. Наз. Поправљао је Бранко савијутке на црвеним тракама.
    Чипл.
Изворни текст (OCR)
савију́так, -тка м (ген. мн. -ѝјӯта̄ка̄) место где се нешто савија, окука, завој, савитак, завијутак. — Сваки је жамор замирао на савијутку увале]. Наз. Поправљао је Бранко савијутке на црвеним тракама. Чипл.