Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

са̀вр̄шено̄ст

жтом 5, стр. 600

са̀вр̄шено̄ст

савршеност

Лема

савршеност

Извор

том 5, стр. 600, редослед 9

  1. —

    и саврше́нство с појам и особина онога што је савршено, онога који је савршен, узорност.

    с — средњи род
    — Караџић ... нам је створио азбуку којој нема једнаке свету по савршенству. Бел. Сви су се чудили формалној савршености коју је имао тај почетник на књижевном пољV].
    Нех.
Изворни текст (OCR)
са̀вр̄шено̄ст, -ости ж и саврше́нство с појам и особина онога што је савршено, онога који је савршен, узорност. — Караџић ... нам је створио азбуку којој нема једнаке свету по савршенству. Бел. Сви су се чудили формалној савршености коју је имао тај почетник на књижевном пољV]. Нех.