Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

са̀вр̄шен

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 600

са̀вр̄шен

савршен

Лема

савршен

Извор

том 5, стр. 600, редослед 7

  1. —

    који је без недостатка, потпун, узоран, идеалан: ~ доброта, ~ лепота.

    — Само високо развијена морална личност може да живи ... у идеално савршеном друштву.
    Марк. Св.
Изворни текст (OCR)
са̀вр̄шен, -а, -о који је без недостатка, потпун, узоран, идеалан: ~ доброта, ~ лепота. — Само високо развијена морална личност може да живи ... у идеално савршеном друштву. Марк. Св.