Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

са̀гнути

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 601

са̀гнути

сагнути

Лема

сагнути

Извор

том 5, стр. 601, редослед 16

  1. 2.

    (аор. са̀гнух и са̀гох 2. и

  2. 3.

    са̏гнӯ и са̀же; р. прид. са̀гнуо, -ула и са̏гао, са̀гла, -ло) сврш. савити надоле, погнути, нагнути, приклонити.

    р. прид. — радни глаголски придевприд. — придев
    — Он саго̑ главу, па храни пилеж.
    Вес.
    Уморно цвијеће сагнуло је главе. Ризн.

Фразе

~ главу (шиј у) в. уз глава (изр.). — Да нисам сагнуо шију ... моје би књиге биле спаљене.
Дав.

Пододреднице

~ се

1. а. савити се, пригнути се к земљи. — Он се саже и узе у руку једну каменицу. Лаз. Л. Неки се сагнуше за камењем, а жене ударише у врисак. Бен. б. савити се. — Под њом се гране сагле. Јакш. М. 2. фиг. покорити се чијој сили. — Ћије хтео да се сагне пред Италијанима. Дед. В

савити се, пригнути се к земљи.савити се.фиг. покорити се чијој сили.
Изворни текст (OCR)
са̀гнути, са̏гне̄м (аор. са̀гнух и са̀гох, 2. и 3. л. са̏гнӯ и са̀же; р. прид. са̀гнуо, -ула и са̏гао, са̀гла, -ло) сврш. савити надоле, погнути, нагнути, приклонити. — Он саго̑ главу, па храни пилеж. Вес. Уморно цвијеће сагнуло је главе. Ризн.