Одредница

садо̀вит

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 604

садо̀вит

садовит

Лема

садовит

Извор

том 5, стр. 604, редослед 25

  1. који чврсто стоји, који се не може помакнути, непомерљив, станован.

    — Смучило му се ко̑ да је изио камен садовити.
    Матош
Изворни текст (OCR)
садо̀вит, -а, -о који чврсто стоји, који се не може помакнути, непомерљив, станован. — Смучило му се ко̑ да је изио камен садовити. Матош.