Одредница

садо̀вит

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 604

садо̀вит

садовит

Лема

садовит

Извор

том 5, стр. 604, редослед 25

  1. —

    који чврсто стоји, који се не може помакнути, непомерљив, станован.

    — Смучило му се ко̑ да је изио камен садовити.
    Матош
Изворни текст (OCR)
садо̀вит, -а, -о који чврсто стоји, који се не може помакнути, непомерљив, станован. — Смучило му се ко̑ да је изио камен садовити. Матош.