саду̀ке̄ј
садукеј, садуцеј
Лема
садукеј
Варијанте
садуцеј, саду̀це̄ј
Извор
том 5, стр. 606, редослед 1
- —
Хебр. припадник старојеврејске секте која је признавала само писане законе и није веровала у бесмртност душе, али се у моралном погледу држала строго прописа.
— Римљани су се у Јудеји ослањали на крупне посједнике садукеје. Пов. 1. Треба да то збор ... садуцеја пронађе неморалним.
Изворни текст (OCR)
саду̀ке̄ј и саду̀це̄ј, -е́ја м Хебр. припадник старојеврејске секте која је признавала само писане законе и није веровала у бесмртност душе, али се у моралном погледу држала строго прописа. — Римљани су се у Јудеји ослањали на крупне посједнике садукеје. Пов. 1. Треба да то збор ... садуцеја пронађе неморалним. Уј.