са̏д

сад, сада QA: medium

Лема

сад

Варијанте

сада, са̀да̄

Извор

том 5, стр. 603, редослед 4

1.а.
одређује време говорења: у ово време, у овај час.
— Џта ћемо сада? Змај. »Сад или никад«, бејаше лозинка Павлиновићевих присталица. БК 190б. Отишли су ми другови давно ... а овдје као да и сад њихове ријечи звоне.
Ћоп.
1.б.
најближу, непосредну прошлост: мало пре.
— Не знам куд је нестао; сад је био овдје. ВУС 1960.
1.в.
у времену прошлости на које се мисли: тада.
— Турци навале на њих и они се сада силно уплаше. Ред.
1.г.
(обично појачано речцом »на̏«):непосредну будућност, сваки час, зачас, одмах.
— Ишао је тешко, дубоко погнут, као да ће се сад на̏ наћи на земљи. Цар
1.е.
Уредио се], као да ће сад на̏ по дјевојку. О-А. Чекај, ето ме сад; што си зинуо! Ћоп.
2.
(удвојено: сад-сад) казује наизменце понављање радње, места радње или каквог стања у разно време: час-час, једном-други пут, мало-мало.
— Животарили су сад боље сад горе.
Тур.
Окретао се на постељи сад на једну сад на другу страну.
Вес.
Сад једна сад друга вирнуле би кроз пенџер.
Бег.
3.
(у именичкој служби) с садашњост.
с — средњи род
— Са̂м сам себе крао дајући будућност за најкраће сада.
Бој.
4.а.
каткад се употребљава без праве потребе у реченицама којима се изриче недоумица, неодлучност.
colloquial
— Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати.
Срем.
Сад како било, ствар је била уређена.
Крањч. Стј
4.б.
служи као прелаз на другу тему у разговору.
— Моја кадо, још ту нема јада, сад ћемо ти горе да кажемо.
НП Вук
И1Зр. сад и са д покр. још увек.
— Тај је сач сад и сад у Спасоја Божова.
Миљ.

Изворни текст (OCR)

са̏д и са̀да̄ прил. 1. одређује а. време говорења: у ово време, у овај час. — Џта ћемо сада? Змај. »Сад или никад«, бејаше лозинка Павлиновићевих присталица. БК 190б. Отишли су ми другови давно ... а овдје као да и сад њихове ријечи звоне. Ћоп. б. најближу, непосредну прошлост: мало пре. — Не знам куд је нестао; сад је био овдје. ВУС 1960. в. у времену прошлости на које се мисли: тада. — Турци навале на њих и они се сада силно уплаше. Ред. Г. (обично појачано речцом »на̏«):непосредну будућност, сваки час, зачас, одмах. — Ишао је тешко, дубоко погнут, као да ће се сад на̏ наћи на земљи. Цар Е. Уредио се], као да ће сад на̏ по дјевојку. О-А. Чекај, ето ме сад; што си зинуо! Ћоп. 2. (удвојено: сад-сад) казује наизменце понављање радње, места радње или каквог стања у разно време: час-час, једном-други пут, мало-мало. — Животарили су сад боље сад горе. Тур. Окретао се на постељи сад на једну сад на другу страну. Вес. Сад једна сад друга вирнуле би кроз пенџер. Бег. 3. (у именичкој служби) с садашњост. — Са̂м сам себе крао дајући будућност за најкраће сада. Бој. 4. разг. а. каткад се употребљава без праве потребе у реченицама којима се изриче недоумица, неодлучност. — Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати. Срем. Сад како било, ствар је била уређена. Крањч. Стј. б. служи као прелаз на другу тему у разговору. — Моја кадо, још ту нема јада, сад ћемо ти горе да кажемо. НП Вук. И1Зр. сад и са д покр. још увек. — Тај је сач сад и сад у Спасоја Божова. Миљ.