сакрѝвен
сакривен, сакрит
Лема
сакривен
Варијанте
сакрит, са̏крӣт
Извор
том 5, стр. 610, редослед 22
- 1.а.
) сврш. а. ставити на место непознато другима, склонити од погледа других, учинити невидљивим.
— Сакри ме! Не издај Ме!
Другови нису смели говорити где су у кући сакрили брашно.
Сакри лице у склопљене дланове.
- 1.б.
не допустити да се нешто види, примети, покаже (о осећању, душевном стању).
— Поцрвенио сам и покушао сакрити забуну.
Мук сакрио патњу.
- 2.
сачувати у тајности, затајити.
— Наговорила је оца да сакрије страшну вијест од невјесте.
Уметник треба да уме сакрити од нас како је своје дело радио.
Фразе
може се (могу се) сакрити пре д ким (чим) каже се кад се жели истаћи велика предност онога е ким се пореди. — Ти си сјајан ... нека се сви сакрију пред тобом.
Пододреднице
1. наћи себи тајно склоншште, склонити се пред другима. — Сакрију се гором листопадном. НПХ. фиг. Нелагодност, која је плазила по Посиловићу попут изгладњеле стјенице сакри се у рубље. Сим. 2. постати неприметљив, ишчезнути из видног поља; заклонити се иза нечега. — Сунце се сакрило за стену. Јанк. фиг. Сакрио се за псеудоним. Марј. М
Изворни текст (OCR)
сакрѝвен, -ѐна, -ѐно и са̏крӣт) сврш. 1. а. ставити на место непознато другима, склонити од погледа других, учинити невидљивим. — Сакри ме! Не издај Ме! Бег. Другови нису смели говорити где су у кући сакрили брашно. Макс. Сакри лице у склопљене дланове. Јонке. б. не допустити да се нешто види, примети, покаже (о осећању, душевном стању). — Поцрвенио сам и покушао сакрити забуну. Козарч. Мук сакрио патњу. Стан. 2. сачувати у тајности, затајити. — Наговорила је оца да сакрије страшну вијест од невјесте. Крањч. Стј. Уметник треба да уме сакрити од нас како је своје дело радио. Нед.