сало̀главац
салоглавац
Лема
салоглавац
Извор
том 5, стр. 614, редослед 14
- —
човек којему је глава у самом салу.
— Његови прави војсковође седили су у контоару, а салоглавац Луј ХVIII био му је главом политичком. КР 1924. Стрепи салоглавац! Досмрдјело му! 1 Ор̏.
Изворни текст (OCR)
сало̀главац, -а̄вца м човек којему је глава у самом салу. — Његови прави војсковође седили су у контоару, а салоглавац Луј ХVIII био му је главом политичком. КР 1924. Стрепи салоглавац! Досмрдјело му! 1 Ор̏.