са̀ма̄р

самар

Лема

самар

Извор

том 5, стр. 616, редослед 5

1.
новогрч. дрвена направа слична седлу која се ставља на леђа коњу (мазги, магарцу).
— Стављаше дрвени самар своме дорату на леђа да га натовари.
Ћор.
Причвршћивала је попруг и намјештала праће, па чврсто зазибала самар да се увјери стоји ли добро.
Кал.
2.
дрвена направа помоћу које грађевински радници преносе џиглу на леђима; направа коју су носачи носили на леђима да се за њу везује терет.
— Носио је Вучетин унук циглу. Кад је први самар понео, било му је тешко.
Марк. М.
3.
љуштура у рака. Вук Рј.

Фразе

док је леђа биће и самара в. уз леђа (изр.); пун је памети (поштења) као самар свиле нар, ограничен, будаласт, (непоштен) човек; ~ носити радити, живети по туђој вољи, заповести.

Изворни текст (OCR)

са̀ма̄р, -а́ра м новогрч. 1. дрвена направа слична седлу која се ставља на леђа коњу (мазги, магарцу). — Стављаше дрвени самар своме дорату на леђа да га натовари. Ћор. Причвршћивала је попруг и намјештала праће, па чврсто зазибала самар да се увјери стоји ли добро. Кал. 2. дрвена направа помоћу које грађевински радници преносе џиглу на леђима; направа коју су носачи носили на леђима да се за њу везује терет. — Носио је Вучетин унук циглу. Кад је први самар понео, било му је тешко. Марк. М. 3. љуштура у рака. Вук Рј.