са̀млети
самлети
Лема
самлети
Извор
том 5, стр. 618, редослед 20
- 1.
ијек. са̀мљети (р прид. са̀млео, са̀млела, -ло; трп. прид. самлѐвен, -ѐна, -ѐно) сврш. 1. претворити (зрневље) у брашно; дробљењем начинити од чега прах; свршити млевење.
— Ја сам узорао, посијао, пожњео, сврхао, самлио.
Ељда, самлевена и кроз густо сито просејана, лепо бело брашно даје.
- 2.
фиг. рећи нешто глупо, неумесно, досадно.
— Послије свеrа овога што сте ви ту самљели, ја осјећам како ми је глава савршено празна.
- 3.
фиг. сатрти, смрвити, уништити.
— Те његове банке интереси ...То ће све самљети Човјека!
Очекивао је хапшење ... а сад ... се враћао кући обнемогао, клецав и сам као самљевен.
Изворни текст (OCR)
са̀млети, са̀меље̄м, ијек. са̀мљети (р. прид. са̀млео, са̀млела, -ло; трп. прид. самлѐвен, -ѐна, -ѐно) сврш. 1. претворити (зрневље) у брашно; дробљењем начинити од чега прах; свршити млевење. — Ја сам узорао, посијао, пожњео, сврхао, самлио. Вујач. Ељда, самлевена и кроз густо сито просејана, лепо бело брашно даје. Панч. 2. фиг. рећи нешто глупо, неумесно, досадно. — Послије свеrа овога што сте ви ту самљели, ја осјећам како ми је глава савршено празна. Крл. 3. фиг. сатрти, смрвити, уништити. — Те његове банке интереси ...То ће све самљети Човјека! Крл. Очекивао је хапшење ... а сад ... се враћао кући обнемогао, клецав и сам као самљевен. Ћоп.