Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

са̏мово̄љан

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 620

са̏мово̄љан

самовољан

Лема

самовољан

Варијанте

само̀во̄љан

Извор

том 5, стр. 620, редослед 23

  1. 1.

    који ради, поступа по својој вољи.

    — Он им се није допадао зато што је био сувише самовољан, па имао право
    — немао.
    Вес.
  2. 2.

    произвољан.

    — Ова неоснована и самовољна тврдња озбиљно је погодила мој лични углед.
    Фелд.
Изворни текст (OCR)
са̏мово̄љан и само̀во̄љан, -љна, -љно 1. који ради, поступа по својој вољи. — Он им се није допадао зато што је био сувише самовољан, па имао право — немао. Вес. 2. произвољан. — Ова неоснована и самовољна тврдња озбиљно је погодила мој лични углед. Фелд.