самово́љно̄ст
самовољност
Лема
самовољност
Варијанте
само̀во̄љно̄ст
Извор
том 5, стр. 621, редослед 1
- 1.
особина, стање онога који је самовољан.
— Почела је кроз ту пукотину извирати чудна самовољност ... чак и злобност. Шег.
- 2.
самовоља.
— Сократ је од државе тражио строгу законитост која би искључивала сваку самовољност њених органа.
Изворни текст (OCR)
самово́љно̄ст и само̀во̄љно̄ст, -ости ж 1. особина, стање онога који је самовољан. — Почела је кроз ту пукотину извирати чудна самовољност ... чак и злобност. Шег. 2. самовоља. — Сократ је од државе тражио строгу законитост која би искључивала сваку самовољност њених органа. Јов. С.