Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

само̀зва̄нӣ

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 623

само̀зва̄нӣ

самозвани

Лема

самозвани

Извор

том 5, стр. 623, редослед 15

  1. —

    који се сам назвао или прогласио оним што значи именица уз коју ова реч стоји.

    — Ту му подаде неки поп повуку с политичке арене. Пол. 1958. Јеремија или самозвани Богомил словенску спољашност. Шиш. Једна једина наредба натерала је многе самозване трибуне да се
Изворни текст (OCR)
само̀зва̄нӣ, -а̄, -о̄ који се сам назвао или прогласио оним што значи именица уз коју ова реч стоји. — Ту му подаде неки поп Јеремија или самозвани Богомил словенску спољашност. Шиш. Једна једина наредба натерала је многе самозване трибуне да се повуку с политичке арене. Пол. 1958.