Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

само̀родан

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 628

само̀родан

самородан

Стална адреса

Лема

самородан

Извор

том 5, стр. 628, редослед 9

  1. 1.а.

    који се налази у природи, који је овакав каквим га је природа створила.

    — Минерали, који се појављују као слободни елементи у самородном, елементарном стањУ, врло сУ рИјетки.
    Тућ.
  2. 1.б.

    самоникао.

    — Због средоземне климе цио предјел обилује самородним ... биљем. ЕГ.
  3. 2.

    фиг. који се развио без утицаја и помоћи васпитања, школе, природан; супр. умјетан, вештачки.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — У њој умјетности има нешто што се не да у правила утиснути, нешто самородно.
    Баз.
    То нешто као да је она самородна несвјесна поезија наивитета.
    Марј. М.
Изворни текст (OCR)
само̀родан, -дна, -дно 1. а. који се налази у природи, који је овакав каквим га је природа створила. — Минерали, који се појављују као слободни елементи у самородном, елементарном стањУ, врло сУ рИјетки. Тућ. б. самоникао. — Због средоземне климе цио предјел обилује самородним ... биљем. ЕГ. 2. фиг. који се развио без утицаја и помоћи васпитања, школе, природан; супр. умјетан, вештачки. — У њој умјетности има нешто што се не да у правила утиснути, нешто самородно. Баз. То нешто као да је она самородна несвјесна поезија наивитета. Марј. М.