Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

само̀свестан

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 629

само̀свестан

самосвестан

Стална адреса

Лема

самосвестан

Варијанте

са̏мосвестан

Извор

том 5, стр. 629, редослед 6

  1. а.

    ијек. само̀свјестан и са̏мосвјестан а. који има самосвести, који је испуњен самосвешћу.

    ијек. — ијекавски
    — Неко необично поуздање обузело је човјека и самосвјесно чувство превладало њиме.
    Баз.
    Врлина, то је самосвесно и самовољно редуцирање себе на праву меру према другим људима. Кнеж.
  2. б.

    Б.

  3. б.

    који изражава самосвест.

    — Рекао је тихим, али самосвјесним гласом.
    Кол.
Изворни текст (OCR)
само̀свестан и са̏мосвестан, -сна, -сно, ијек. само̀свјестан и са̏мосвјестан а. који има самосвести, који је испуњен самосвешћу. — Неко необично поуздање обузело је човјека и самосвјесно чувство превладало њиме. Баз. Врлина, то је самосвесно и самовољно редуцирање себе на праву меру према другим људима. Кнеж. Б. б. који изражава самосвест. — Рекао је тихим, али самосвјесним гласом. Кол.