Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

са̏мосво̄јан

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 629

са̏мосво̄јан

самосвојан

Лема

самосвојан

Извор

том 5, стр. 629, редослед 13

  1. —

    који има своје посебно обележје, што некога обележава, својствен, посебан, карактеристичан, специфичан; самосталан, независан.

    — Наu народ мора неговати оно Што је У ЊемУ ... самосвојНо. Цвиј. Оне оштре, самосвојне кретње, све јој је сада ... постало туђе. Цар Е. Био је то диван осјећај самосвојне, слободарске независности.
    Крл.
Изворни текст (OCR)
са̏мосво̄јан, -јна, -јно који има своје посебно обележје, што некога обележава, својствен, посебан, карактеристичан, специфичан; самосталан, независан. — Наu народ мора неговати оно Што је У ЊемУ ... самосвојНо. Цвиј. Оне оштре, самосвојне кретње, све јој је сада ... постало туђе. Цар Е. Био је то диван осјећај самосвојне, слободарске независности. Крл.