са́мо̄ст
самост
Лема
самост
Извор
том 5, стр. 629, редослед 27
- —
самоћа, осамљеност.
— Био је поносан својом самошћу, као велика љубав својом жалошћу. Шим. С. Ноћу су потоци само шум без корита, густи говор самости. Лит. 1957.
Изворни текст (OCR)
са́мо̄ст, -ости ж самоћа, осамљеност. — Био је поносан својом самошћу, као велика љубав својом жалошћу. Шим. С. Ноћу су потоци само шум без корита, густи говор самости. Лит. 1957.