Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

само̀та̄р

мтом 5, стр. 630

само̀та̄р

самотар

Стална адреса

Лема

самотар

Извор

том 5, стр. 630, редослед 16

  1. 1.

    онај који је сам, који жсиви самотно, осамљен човек.

    — Као самотар, чинио се чудаком.
    Баб.
  2. 2.

    онај који се у чему одваја од других, који заступа само свој сопствени смер, индивидуалист(а).

    — Више самотар, интелектуалац и теоретик води своју Школу.
    Обз. 1932
    Окупљају се] ... литерати који сматрају себе самотарима. НИН 1959.
Изворни текст (OCR)
само̀та̄р, -а́ра м 1. онај који је сам, који жсиви самотно, осамљен човек. — Као самотар, чинио се чудаком. Баб. 2. онај који се у чему одваја од других, који заступа само свој сопствени смер, индивидуалист(а). — Више самотар, интелектуалац и теоретик води своју Школу. Обз. 1932. Окупљају се] ... литерати који сматрају себе самотарима. НИН 1959.