Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

само̀твор

мтом 5, стр. 631

само̀твор

самотвор

Лема

самотвор

Извор

том 5, стр. 631, редослед 4

  1. —

    оно што се само створило, природна творевина.

    — Кроз таван пећински обично су прорасли ... висуљци од сиге (сталактити) којима од пода на сусрет иду слични самотвори (сталагмити). Жуј. Пред овим природним самотвором Човек се И нехотично сам заустави.
    Ком.
Изворни текст (OCR)
само̀твор1 м оно што се само створило, природна творевина. — Кроз таван пећински обично су прорасли ... висуљци од сиге (сталактити) којима од пода на сусрет иду слични самотвори (сталагмити). Жуј. Пред овим природним самотвором Човек се И нехотично сам заустави. Ком.