Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

само̀тиња

жтом 5, стр. 631

само̀тиња

самотиња

Стална адреса

Лема

самотиња

Извор

том 5, стр. 631, редослед 11

  1. 1.

    осамљено место, одвојено од људи и људских насеља, осама.

    — Поноћ је замакла, а око њега све тиХо ... па Га У тој глухој самотињи ... све трнци пролазе.
    Торд.
  2. 2.

    стање одвојености од других, самоћа, усамљеност.

    — Жали им се lepa на своју самотињV: како нема никога своrа.
    Глиш.
    И отац ми се измијенио ... Мори га самотиња.
    Радул.
Изворни текст (OCR)
само̀тиња ж 1. осамљено место, одвојено од људи и људских насеља, осама. — Поноћ је замакла, а око њега све тиХо ... па Га У тој глухој самотињи ... све трнци пролазе. Торд. 2. стање одвојености од других, самоћа, усамљеност. — Жали им се lepa на своју самотињV: како нема никога своrа. Глиш. И отац ми се измијенио ... Мори га самотиња. Радул.