Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

самото̀вати

несврштом 5, стр. 631

самото̀вати

самотовати

Лема

самотовати

Извор

том 5, стр. 631, редослед 22

  1. а.

    живети у самоћи као самотник.

    — Редовито се враћаше на ладање да самотује.
    Леск. Ј.
    Опет се путар указао у кућици крај друма да самотује. Пол. 1955.
  2. б.

    оивети без мужа (о удатој жсени).

    — Жене наших морнара по више година самотују.
    Кум.
  3. в.

    осећати се усамљен.

    — Међу свим тим свијетом она је самотовала. Бефт.
Изворни текст (OCR)
самото̀вати, -о̀тује̄м несврш. а. живети у самоћи као самотник. — Редовито се враћаше на ладање да самотује. Леск. Ј. Опет се путар указао у кућици крај друма да самотује. Пол. 1955. б. оивети без мужа (о удатој жсени). — Жене наших морнара по више година самотују. Кум. в. осећати се усамљен. — Међу свим тим свијетом она је самотовала. Бефт.