Одредница

самоу̀верено̄ст

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 632

самоу̀верено̄ст

самоувереност

Лема

самоувереност

Извор

том 5, стр. 632, редослед 21

  1. ијек. самоу̀вјерено̄ст, ж стање онога који је самоуверен, претерана увереност у своје мишљење, у своју личну вредност.

    ијек. — ијекавскиж — женски род
    — Тек понекад тргло би Пол. 1958. се у њему нешто и крило ту самоувјереност о моћи његове воље. Коз. И. Самоувереност овог кандидата била је оправдана.
Изворни текст (OCR)
самоу̀верено̄ст, -ости, ијек. самоу̀вјерено̄ст, ж стање онога који је самоуверен, претерана увереност у своје мишљење, у своју личну вредност. — Тек понекад тргло би се у њему нешто и крило ту самоувјереност о моћи његове воље. Коз. И. Самоувереност овог кандидата била је оправдана. Пол. 1958.