Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

само̀хран

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 634

само̀хран

самохран

Стална адреса

Лема

самохран

Извор

том 5, стр. 634, редослед 2

  1. 1.

    онај који је сам, без икога свога, који се сам брине о себи.

    — Казаће јој да је самохран на овоме свету, да већ никога на свету нема.
    Јакш. Ђ.
    Онај стари пањ, твој самохрани отац, треба твоје потпоре.
    Кос.
  2. 2.

    фиг. који је без друштва, без живота, празан, пуст.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — У његовој души била је љубав, остала је самохрана. Леск. Ј. »ЕХ«
    — уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самохраном и невеселом стаnУ́.
    Ранк.
Изворни текст (OCR)
само̀хран, -а, -о 1. онај који је сам, без икога свога, који се сам брине о себи. — Казаће јој да је самохран на овоме свету, да већ никога на свету нема. Јакш. Ђ. Онај стари пањ, твој самохрани отац, треба твоје потпоре. Кос. 2. фиг. који је без друштва, без живота, празан, пуст. — У његовој души била је љубав, остала је самохрана. Леск. Ј. »ЕХ« — уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самохраном и невеселом стаnУ́. Ранк.