са̏мо

— Управник је звао Милоша »пјесником« и с њим говорио само у десетерцу.

Краљ мисли само на свој џеп, па зато и ратује.

— Одавде је само један корак до идеализма.

Пардон, само часак!

— Како се само изродио и искварио садашњи нараштај!

Чуваран, што само може бити сиромах човјек.

Како ћу му само погледати у очи!

што) тек што, једва што. — Увукао врат међу рамена и само што шапће. Петр. В.

Поспремам по клијети, а Цила се само створи на вратима. Вил. б. (у вези с речцом »да«) истиче тренутак пред свршетак радње или стања: тек што није. — Оне звијезде само да се поrасе. Јутро да замириши. Пец. П. у служби везника 1. а. за супротност: али, но, ипак, него. — Што волови мучу, ништа, само да кола не шкриnе. Н. посл. Вук. Ја ти могу баш и продати, само бојим се да не буде за те скупо. Глиш. б. у корелативној вези: не само ... него (и) у првом се делу реченице нешто пориче, а у другом се кажсе или истиче супротно томе. — Не само што ... не похвали купуса, неrо још рекне да то није његов купус. Н. посл. Вук. Ја не само да се не могу ни најмање потужити, него напротив ... Јонке. 2. појачава и наглашава а. намеру. — Читао је стрицу што му драго ... само да се тороче. Мат. Вичем само да вичем. Наз. б. жељу. — Само кад би вам бог пропустио! Павл. О, брате ... да ми је само претурити бригу преко главе! Глиш. в. (у вези: нека само) погодбу: ако. — Често им догори до ноката нек само једна година не понесе.