са́мштина
самштина
Лема
самштина
Извор
том 5, стр. 635, редослед 21
- 1.
осама, усамљеност, самоћа.
— Усамим се у планини, па ми самштина притисне душу бригом и стравом.
Волио је он своју самштину и јутарње зоре.
- 2.
стање човека без породице и блиских.
— Али за моју самштину и тугу за Јошом да не поменујем.
Удавила га самштина у бијелом свијету.
- 3.
пусто, усамљено место.
— ()КО
Изворни текст (OCR)
са́мштина ж 1. осама, усамљеност, самоћа. — Усамим се у планини, па ми самштина притисне душу бригом и стравом. Лал. Волио је он своју самштину и јутарње зоре. Ств. 1948. 2. стање човека без породице и блиских. — Али за моју самштину и тугу за Јошом да не поменујем. Миљ. Удавила га самштина у бијелом свијету. Лоп. 3. пусто, усамљено место. — ()КО