са̏на
сана
Лема
сана
Извор
том 5, стр. 635, редослед 26
- 1.
(мн. сно̏ви и сни̏, са̏нови) физиолошко стање мира и одмора тела у којем потпуно или делимично престаје већина његових функција, нарочито свест; спавање.
dialectal— Из ... тешкога сна пробудила га је стара ... служавка.
У по бурне, црне ноћи Феруз-паша из сна скочи.
Више од педесет породица нема сана У ову ноћ.
- 2.
време од почетка спавања до буђења, односно од једног до другог буђења за време спавања.
— Одспаво̂ сам један сан кад Милија уђе у собу.
У зору ... Ђорђе се преокрене на последњи сан.
- 3.
осећање потребе за спавањем.
— С напором отварају очи отимљу се сну.
Паде од сна, од умора.
- 4.
несвесно психичко стање које се јавља за време спавања, оно што се причињава ономе који спава.
— Опет је уснула те је нови сни салетеше.
Санови ми беху још ужаснији.
Тргнем се у сну од страшних снова.
- 5.а.
фиг. оно што се ствара маштом, што се у мислима замишља, маштарија, илузија.
— (ве снове своје младости гледам како су оживјели.
Ненад поче живети у фантастичном, у сновима. Ћос.
- 5.б.
предмет велике жеље, недостижна жеља.
— Збогом сане мој ... девојко моја!
Филологија је сан мога живота!
једва, нејасно; као у сну брзо, хитро, журно. — Зима је прошла као у сну. Змај.; лак на сну лако се буди; леп (лепа) као ~ врло леп (лепа). — Ту су ... девојке ... лепе као сан. Скерл.; мртвим (мртвачким, тврдим, каменим, дубоким) сном спа вати чврсто спавати; ни У снУ (није се надао, није мислио) разr. каже се кад се догоди нешто неочекивано, о чему се није могло ни слутити, што није било ни на крај памети; пренути (тргнути) кога иза сна нагло пробудити кога; фиг. изазвати код кога жељу за активним радом, подстаћи кога на живљи рад; пренути се (трГнути се) иза сна нагло се пробудити; фиг. постати активан, оживети. — Поносни Кастав-rрад пренуо се ... из недостојна сна. Кум.; снИвати ледени ~ бити у гробу, бити мртав. — Сад ондје ... снивају леден сан. Визн.; уљуљати се (утонути, заронити) у ~ чврсто, дубоко, тврдо заспати; у ~ те не снио! у сну се не снио! блажа клетва. —У, какав си, у сан те не снио! Дом. Какав си, у сну се не снио! Бан.; царство снова срећан, неостварљив живот маште; Ходање
Фразе
вечним сном заспати умрети; зеч(и)ји ~ в. лак на сну. — Џ имшир би ... и заспао, очију напола отвореним — сном зечијим. Сиј.; зимски ~ в. уз зикски (изр.); као иза сна (ГЛе да ти се И сЛ. бипи. збуњен; из деветога сна (пробудити се) после врло дугог спавања. — Верна моја љуба буди се из деветог сна. Рад. Д.; као кроз(а)
Изворни текст (OCR)
са̏на м (мн. сно̏ви и сни̏, покр. са̏нови) 1. физиолошко стање мира и одмора тела у којем потпуно или делимично престаје већина његових функција, нарочито свест; спавање. — Из ... тешкога сна пробудила га је стара ... служавка. Новак. У по бурне, црне ноћи Феруз-паша из сна скочи. Змај. Више од педесет породица нема сана У ову ноћ. Лал. 2. време од почетка спавања до буђења, односно од једног до другог буђења за време спавања. — Одспаво̂ сам један сан кад Милија уђе у собу. Вес. У зору ... Ђорђе се преокрене на последњи сан. Ћос. Д. 3. осећање потребе за спавањем. — С напором отварају очи отимљу се сну. Кал. Паде од сна, од умора. Јевт. 4. несвесно психичко стање које се јавља за време спавања, оно што се причињава ономе који спава. — Опет је уснула те је нови сни салетеше. Кум. Санови ми беху још ужаснији. Јакш. Ђ. Тргнем се у сну од страшних снова. Хорв. 5. фиг. а. оно што се ствара маштом, што се у мислима замишља, маштарија, илузија. — (ве снове своје младости гледам како су оживјели. Крл. Ненад поче живети у фантастичном, у сновима. Ћос. Б. б. предмет велике жеље, недостижна жеља. — Збогом сане мој ... девојко моја! Вес. Филологија је сан мога живота! Фелд.