са̀нкција
санкција
Лема
санкција
Извор
том 5, стр. 638, редослед 15
- 1.а.
(ген. мн. са̏нкцӣја̄) лат потврда закона од стране државног поглавара.
— Закључци сабора, који се краљу не свиђају, једноставно не добивају санкцијУ. Пов.
- 2.б.
одобрење, потврда потребна да би нешто постало пуноважно.
— Суцу не преостаје често ништа друго него да и мимо прописа ... даје санкцију томе праву. Мј. 1936.
- 2.а.
мн. примена законских мера против незаконитог поступка.
— Сваки прекршај ... подлежи новчаној казни по закону о казненим санкцијама.
Постоји и једно природно право које реrулише односе међу народима и ако ово право нема оне санкције коју има приватно право.
- 2.б.
казнене мере (економске, финансијске, војничке) које се примењују у циљу постизања одређених захтева у међународним Односима.
Изворни текст (OCR)
са̀нкција ж (ген. мн. са̏нкцӣја̄) лат. 1. а. потврда закона од стране државног поглавара. — Закључци сабора, који се краљу не свиђају, једноставно не добивају санкцијУ. Пов. 2. б. одобрење, потврда потребна да би нешто постало пуноважно. — Суцу не преостаје често ништа друго него да и мимо прописа ... даје санкцију томе праву. Мј. 1936. 2. мн. а. примена законских мера против незаконитог поступка. — Сваки прекршај ... подлежи новчаној казни по закону о казненим санкцијама. Обз. 1932. Постоји и једно природно право које реrулише односе међу народима и ако ово право нема оне санкције коју има приватно право. Петрон. б. казнене мере (економске, финансијске, војничке) које се примењују у циљу постизања одређених захтева у међународним Односима.