саодлучи́вати

саодлучивати

саодлучивати

том 5, стр. 642, редослед 6

в.
заједнички доносити одлуке, заједнички одлучивати В. пр. уз гл. им. саодлучивање.
в. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица

Изворни текст (OCR)

саодлучи́вати, -у̀чује̄м несврш. заједнички доносити одлуке, заједнички одлучивати. В. пр. уз гл. им. саодлучивање.