Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

са̏осећа̄јан

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 642

са̏осећа̄јан

саосећајан, саосјећајан

Лема

саосећајан

Варијанте

саосјећајан, са̏осјећа̄јан

Извор

том 5, стр. 642, редослед 26

  1. —

    = суосјећајан који има саосећања, испуњен саосећањем, којим се показује, изражава саосећање.

    — Ситуација сусрета оца са сином богаљем је] ... потресна, саосећајна. Глиг. У танчине умијем лучити: радознале, равнодушне, саосјећајне ... поrледе.
    Јел.
Изворни текст (OCR)
са̏осећа̄јан, ијек. са̏осјећа̄јан, -јна, -јно = суосјећајан који има саосећања, испуњен саосећањем, којим се показује, изражава саосећање. — Ситуација сусрета оца са сином богаљем је] ... потресна, саосећајна. Глиг. У танчине умијем лучити: радознале, равнодушне, саосјећајне ... поrледе. Јел.