Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

са́ставнӣ

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 648

са́ставнӣ

саставни

Лема

саставни

Извор

том 5, стр. 648, редослед 7

  1. а.

    који саставља, везује два или више делова; супр. раставни: ~ везник.

    супр. — супротно
  2. б.

    који улази у састав нечега, који је део неке целине.

    — Речник једнога језика производ је многиХ саставних услова.
    Бел.
    Набрајање дијелова кад се једна цјелина раставља у саставне дијелове.
    Лог. 2
Изворни текст (OCR)
са́ставнӣ, -а̄, -о̄ а. који саставља, везује два или више делова; супр. раставни: ~ везник. б. који улази у састав нечега, који је део неке целине. — Речник једнога језика производ је многиХ саставних услова. Бел. Набрајање дијелова кад се једна цјелина раставља у саставне дијелове. Лог. 2.