са̏љӯди
саљуди QA: medium
Лема
саљуди
Извор
том 5, стр. 615, редослед 26
- —
мн. савременици.
— Људи, опијени ... знаљем иду за тим да би што већма распрострли своју власт ... над својим саљудима. Цар М. са̑м, са́ма, са́мо I. заменица сваког лица (уз именице и личне заменице) служи за истицоње и означава 1. а. лице које самостално, без помоћи или мешања других суделује у радњи, од кога потиче радња; он (ја, ти) лично (каткад појачано инстр. »главом«).
— Јави цијели догађај везиру ... молећи га ... да што прије сам главом стигне на Орлово-поље.
Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта напосљетку и поглавито ти сам.
б. оно што је главно, најважсније као извор и носилац радње.
— И сама се земља буни и вели: шта сисате толико из Мене.
Он је ... говорио ... топло, из самога срЦа.
в. радњу која се врши несвесно, механички, изазвану унутрашњим разлозима; без ичије помоћи, само од себе, ничим споља неподстакнуто.
— То неће никнути само од себе.
Увијек се мора тежити за побјеДом ... а не чекати да она ... сама падне У крило.
г. важност, значај, углед, високи положсај каквог лица: чак и, дапаче.
— Милун ... прети ... да ће тужити ... капетана самом министру.
Има ћесаровини: Талијана и Нијемаца, од којијеХ је и сами ћесар.
- 2.
а. почетак радње (уз именице које значе време или оно што се у времену збива): баш, управо.
— Већ од самога првог трена као да је показивао знакове ... љубави за љепотом.
Шта је имао да јој каже, казао јој је јутрос пред сами полазак на венчање.
б. тачан простор на коме се нешто налази, докле се што пружа, докле се стигло и сл.
— У њи2, осим двадесет чифлука, онако селиште уза саму варош.
Шиљаста ... капа ... покривала му чело до амих обрвица.
Продру у само Ваљево.
П. прид. 1. а. одвојен од других, без икога другога, усамљен (често појачано изведеницама од исте речи: самцат, самцит).
— Отишли cV, сrVдент остаде и осјети се сам.
Блажено једро, само у даљини.
Шта ћу сад и како ћу насред друма сам самцат?
б. који је без породице, без рођака, без блиских.
— Га такав сам ти и сам, сам без иtога своrа.
Једне вечери ју је затекао ... саму самохрану, у врућици.
2. без примесе, чист, прави, потпун, несумњив (такође појачано изведеницама: самцат, самцит).
— Баци на сто, а оно звекну: сам самцат дукат, брате!
Све сам коцкар и бадаваџија.
Купе од њеrа стару ... краву ... сама кост и кожа.
Фразе
надмашити, превазићи самога себе створити, учинити, извршити оно што се није очекивало; преживети самога себе сачувати и после смрти глас о својим делима и заслугама, о своме значају, вредности; ~ као прст без игде икога свога; ~ по себи онакав какав је по нарави, с урођеним склоностима; само собом се разуме, само собом, само по себи говори разr. јасно је, очевидно је, не треба доказа ни објашњења;
Пододреднице
би господар, ~ себи слуга потпуна самосталност, независност; у саМО ствари разг. стварно, истински, доиста, заиста. сам енклитички облик према акценатском »јесам«; в. бити2
Изворни текст (OCR)
са̏љӯди, -у́дӣ м мн. савременици. — Људи, опијени ... знаљем иду за тим да би што већма распрострли своју власт ... над својим саљудима. Цар М. са̑м, са́ма, са́мо I. заменица сваког лица (уз именице и личне заменице) служи за истицоње и означава 1. а. лице које самостално, без помоћи или мешања других суделује у радњи, од кога потиче радња; он (ја, ти) лично (каткад појачано инстр. »главом«). — Јави цијели догађај везиру ... молећи га ... да што прије сам главом стигне на Орлово-поље. Том. Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта напосљетку и поглавито ти сам. Лаз. Л. б. оно што је главно, најважсније као извор и носилац радње. — И сама се земља буни и вели: шта сисате толико из Мене. Вел. Он је ... говорио ... топло, из самога срЦа. Чол. в. радњу која се врши несвесно, механички, изазвану унутрашњим разлозима; без ичије помоћи, само од себе, ничим споља неподстакнуто. — То неће никнути само од себе. Чипл. Увијек се мора тежити за побјеДом ... а не чекати да она ... сама падне У крило. Тен. г. важност, значај, углед, високи положсај каквог лица: чак и, дапаче. — Милун ... прети ... да ће тужити ... капетана самом министру. Глиш. Има ћесаровини: Талијана и Нијемаца, од којијеХ је и сами ћесар. Мат. 2. а. почетак радње (уз именице које значе време или оно што се у времену збива): баш, управо. — Већ од самога првог трена као да је показивао знакове ... љубави за љепотом. Креш. Шта је имао да јој каже, казао јој је јутрос пред сами полазак на венчање. Срем. б. тачан простор на коме се нешто налази, докле се што пружа, докле се стигло и сл. — У њи2, осим двадесет чифлука, онако селиште уза саму варош. Мул. Шиљаста ... капа ... покривала му чело до амих обрвица. В 1885. Продру у само Ваљево. Нен. М. П. прид. 1. а. одвојен од других, без икога другога, усамљен (често појачано изведеницама од исте речи: самцат, самцит). — Отишли cV, сrVдент остаде и осјети се сам. Вил. Блажено једро, само у даљини. Мас. Шта ћу сад и како ћу насред друма сам самцат? Рад. Д. б. који је без породице, без рођака, без блиских. — Га такав сам ти и сам, сам без иtога своrа. Михољ. Једне вечери ју је затекао ... саму самохрану, у врућици. Петр. В. 2. без примесе, чист, прави, потпун, несумњив (такође појачано изведеницама: самцат, самцит). — Баци на сто, а оно звекну: сам самцат дукат, брате! Лаз. Л. Све сам коцкар и бадаваџија. Андр. И. Купе од њеrа стару ... краву ... сама кост и кожа. Јонке.