Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

са́њалачкӣ

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 640

са́њалачкӣ

сањалачки

Лема

сањалачки

Извор

том 5, стр. 640, редослед 5

  1. 1.

    који се односи на сањаоце, који је склон сањарењу, који изражава такву склоност, сањарски.

    — uупам из себе ... сањалачке варке.
    Кркл.
    У ... ропској средини живи ... сањалачка, осетљива природа Катарине. Поз. 1943. Њене сањалачке очи имађаху ... изражај сјете.
    Ћип.
  2. 2.

    погодан за сањарење, који позива на сањарење.

    — Свуд звездано небо јасно, сањалачка поноћ.
    Митр.
Изворни текст (OCR)
са́њалачкӣ, -а̄, -о̄ 1. који се односи на сањаоце, који је склон сањарењу, који изражава такву склоност, сањарски. — uупам из себе ... сањалачке варке. Кркл. У ... ропској средини живи ... сањалачка, осетљива природа Катарине. Поз. 1943. Њене сањалачке очи имађаху ... изражај сјете. Ћип. 2. погодан за сањарење, који позива на сањарење. — Свуд звездано небо јасно, сањалачка поноћ. Митр.