Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сва̀нути

сврштом 5, стр. 660

сва̀нути

сванути

Лема

сванути

Извор

том 5, стр. 660, редослед 11

  1. 1.

    (обично безл.) почети бити видно после ноћи; засветлети првом јутарњом светлошћу, настати (о зори, дану).

    — У том свану и сунце ограну.
    НП Вук
    И Митровдан ... тек што није свануо.
    Срем.
    Већ је сванула и зора.
    Вел.
    Нани свану на лицу кад рекох куд ме бата зове.
    Ад.
  2. 2.

    (некоме) фиг. ослободити се брига, тешкоћа, осетити олакшање.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Ђурица већ беше побелео од нестрпљења ... Свану му кад дође Вујо.
    Ранк.
    Чека ... Хоће ли и њему једаред сванути.
    Вел.
  3. 3.а.

    појавити се, затећи се рано ујутру, осванути.

    — Једног јесењег јутра на нашој капији свануо је црн, жсални барјак. Пол. 1957.
  4. 3.б.

    необ. фиг. закорачити, ступити у нешто светло, пријатно.

    необ. — необичнофиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Сванућемо у бољи живот од онога старога, сви се тако надамо.
    Сек.
  5. 4.

    осветлити се; јасно се указати.

    — Пуче пушка ... образ свану од њезина жара.
    Март.
    Тако су сванули поед мојим очима многи призори.
    Креш.

Фразе

здраво свануо (сванула) народни јутарњи поздрав; зло му (јутро) свануло у клетви: нека га снађе скора Несећа.

Пододреднице

~ се

сванути (1). — Да бар оставише док се не сване, него сад по овакој ноћи. Јакш. Ђ. Док се свану и ограну сунце, уста, сједе под зеленом јелом. НП Херм

сванути (1).
Изворни текст (OCR)
сва̀нути, сва̏не̄ сврш. 1. (обично безл.) почети бити видно после ноћи; засветлети првом јутарњом светлошћу, настати (о зори, дану). — У том свану и сунце ограну. НП Вук. И Митровдан ... тек што није свануо. Срем. Већ је сванула и зора. Вел. фиг. Нани свану на лицу кад рекох куд ме бата зове. Ад. 2. (некоме) фиг. ослободити се брига, тешкоћа, осетити олакшање. — Ђурица већ беше побелео од нестрпљења ... Свану му кад дође Вујо. Ранк. Чека ... Хоће ли и њему једаред сванути. Вел. 3. а. појавити се, затећи се рано ујутру, осванути. — Једног јесењег јутра на нашој капији свануо је црн, жсални барјак. Пол. 1957. б. необ. фиг. закорачити, ступити у нешто светло, пријатно. — Сванућемо у бољи живот од онога старога, сви се тако надамо. Сек. 4. осветлити се; јасно се указати. — Пуче пушка ... образ свану од њезина жара. Март. Тако су сванули поед мојим очима многи призори. Креш.