Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сва̏тица

жтом 5, стр. 661

сва̏тица

сватица

Стална адреса

Лема

сватица

Извор

том 5, стр. 661, редослед 14

  1. 1.

    женска особа сват; младина пратиља на свадби, јенђа, јенђијица.

    — З Хасанагиницом су ушле ... Фата и неко шест јенђијица (сватица).
    Огр.
  2. 2.

    у муслимана жена која за на«раду проси девојку младићу с којим није у сродству. Р-К Реч. сва̏тко, сва̏кога (дат. и лок. сва̏ком (-е, -V), инстр. сва̏кӣм) имен. зам. = свако.

    dialectal
    покр. — покрајинскис — средњи роддат. — дативлок. — локативинстр. — инструменталзам. — заменица
    — Сватко мисли да ту спава Марко.
    НП Вук
    Пошто се бој раздвоји, пошли су сватко дома.
    Миљ.
    Добричина је с којим се је сватко радо и весело упитивао.
    О-А
Изворни текст (OCR)
сва̏тица ж 1. женска особа сват; младина пратиља на свадби, јенђа, јенђијица. — З Хасанагиницом су ушле ... Фата и неко шест јенђијица (сватица). Огр. 2. покр. у муслимана жена која за на«раду проси девојку младићу с којим није у сродству. Р-К Реч. сва̏тко, сва̏кога (дат. и лок. сва̏ком (-е, -V), инстр. сва̏кӣм) имен. зам. = свако. — Сватко мисли да ту спава Марко. НП Вук. Пошто се бој раздвоји, пошли су сватко дома. Миљ. Добричина је с којим се је сватко радо и весело упитивао. О-А.