Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сва̏т

мтом 5, стр. 661

сва̏т

сват

Лема

сват

Извор

том 5, стр. 661, редослед 12

  1. 1.а.

    (мн. сва̏тови и сва̏ти, ген. свато́ва̄, сва̏то̄ва̄ и сва̑та̄, дат., лок. и инстр. свато̀вима, сва̏товима и сва̏тима) учесник у свадбеној поворци, гост, званица на свадби.

    мн. — множинаген. — генитивдат. — дативлок. — локативинстр. — инструментал
    — Оно су ти свати Мустафића.
    Њег.
    Јечала је гора и долина од веселе вике кићениХ сваrона
    Јакш. Ђ.
    Згрнуло се мало и велико, и не може да се нагледа ... ките сватова.
    Том.
  2. 1.б.

    учесник у покладној свадбеној поворци. Вук Рј.

    dialectal
    покр. — покрајински
  3. 1.в.

    члан зетовљеве породице.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — У здравље домаћиново, његове браћ ... зетова и сватова.
    НП Вук
  4. 2.

    мн. свадба, склапање брака.

    мн. — множина
    — Болешљива је била ... па није кад мислити на сватове.
    Шен.
    Vе може бити двоје свата а једна ђевојка.
    Вујач.
    Могао је да слави ... сребрне сватове.
    Петр. В.
  5. 3.

    човек, појединац (обично по нечему необичан).

    — Нијесам хвалитељ минуле добе ... Има чудних сватова који тако мисле.
    Шен.
    На оптуженичкој клупи сместио се онај сват који је говорио ... како је био прогањан. Пол. 1970.

Фразе

дебели (р а̂ни) ~ сват који збија шале на свадби, чауш; јаче село од сватова већина побеђује; стари ~ 1) други сведок на венчању (први је кум); 2) (и први ~) старешина сватова. сваГ— 6. схват-.
Изворни текст (OCR)
сва̏т м (мн. сва̏тови и сва̏ти, ген. свато́ва̄, сва̏то̄ва̄ и сва̑та̄, дат., лок. и инстр. свато̀вима, сва̏товима и сва̏тима) 1. а. учесник у свадбеној поворци, гост, званица на свадби. — Оно су ти свати Мустафића. Њег. Јечала је гора и долина од веселе вике кићениХ сваrона Јакш. Ђ. Згрнуло се мало и велико, и не може да се нагледа ... ките сватова. Том. б. покр. учесник у покладној свадбеној поворци. Вук Рј. в. покр. члан зетовљеве породице. — У здравље домаћиново, његове браћ ... зетова и сватова. НП Вук. 2. мн. свадба, склапање брака. — Болешљива је била ... па није кад мислити на сватове. Шен. Vе може бити двоје свата а једна ђевојка. Вујач. Могао је да слави ... сребрне сватове. Петр. В. 3. човек, појединац (обично по нечему необичан). — Нијесам хвалитељ минуле добе ... Има чудних сватова који тако мисле. Шен. На оптуженичкој клупи сместио се онај сват који је говорио ... како је био прогањан. Пол. 1970.