све̏
све QA: medium
Лема
све
Извор
том 5, стр. 663, редослед 8
- 1.
за време: стално, непрестано
— Никад не идем у село, ја сам све овде.
Ноћас нисам могла преспавати ... све сам мислила на
Шапч. Јеси ли нијем ... викне оа. Ја све шутим.
- 2.а.
за начин испред бројева казује уједначеност низа, стално, равномерно понављање истог бројног односа: улазе све два и два.
— Ибро поче читати књиге, све једну по едну.
- 2.б.
за истицање истоветности, истородности састава нечега што се налази у великом броју, великој количини: без изузетка, искључиво: ~ сами дукати.
— Р̀ Његова је породица велика: све сами нотароши И вармеђаши.
Чардак пун, све Ханума до хануме, све гиздавија од гиздавије.
- 2.в.
(у вези са упитно-односним заменицама) истиче бројност, мноштво или разноврсност онога на што се односи.
— Ш та га све нијесу питали!
- 2.г.
за истицање појачаља степена напетости радње.
— Ова ваша диња све се топи у устиtма].
Кожа ... голих руку све се јежила од јаке студен.
- 3.
(с компаративом, понекад удвојеним или и у вези: све то) за истицање сталног пораста онога што је означено придевом или прилогом:
јачи и јачи, ~ мање и мање. — Раду све горе, а она све тужнија. Глиш. У војску су одлазили све зеленији и кржљавији регрути. Кол. Радост је све више хвата. Сиј. Твоја је срећа све то мања. Павл.
- 4.
а. (с допусним везницима: да, ако (и) кад) допуштањем неке могућности наоко одлучујуће али стварно безутицајне наглашава неизбежност онога што се главном реченицом казује: па.
Него треба једанпут развезати, све да ме је и стид. Крањч. С. Док бих се друге, после овог, заситио, све да сам био и заљубљен, ја њу тек сада волим. Петр. В. Он не би био смогао ријечи, све кад би и хтио, да јој искаже што је осјећао у том часу. Ивак. Или је заразну болест никако не примајУ, или је лакше прекуже, све ако је и приме. Батут. б. (уз глаголе са значењем: мислити, говорити, осећати и сл.) за истицање могућности којој се у сумњи и недоумици даје предност, која се сматра највероватнијом: и поред свега, ипак; по свему судећи, узевши све у обзир. — Добро, ја осrајем, ал све мислим: тако није добро. Бог. Ја све мислим да ти мене више Не ВоЛИ Ц. Нам. Него се све бојим и срце ми зебе да ... ћете се препанути. Љуб. Све ме страх да ти неће ништа преостати. Креш.
- 5.
за истицање велике обимности или удаљености границе у простору или времену.
У мислима му се поређаше силне ... магазе уз Саву до Раче и низ Дунав све до Радујевца. Срем. То је појам кочијаша о свечаном одијелу све тамо од времена кад су кочије изумљене. Креш. Гледаше за њим дуго, дуго, све док за ћошак не замаче. Вес.
- 6.
за искључивање свега другог: само, једино.
Несрећан је, а све због своје лаковерности.
Фразе
~ у шеснаест в. уз шеснаест (изр.).
Изворни текст (OCR)
све̏ прил. 1. за време: стално, непрестано. — Никад не идем у село, ја сам све овде. Вес. Ноћас нисам могла преспавати ... све сам мислила на вас. Шапч. Јеси ли нијем ... викне оа. Ја све шутим. Крањч. С. 2. за начин а. испред бројева казује уједначеност низа, стално, равномерно понављање истог бројног односа: улазе све два и два. — Ибро поче читати књиге, све једну по едну. О-А. б. за истицање истоветности, истородности састава нечега што се налази у великом броју, великој количини: без изузетка, искључиво: ~ сами дукати. — Р̀ Његова је породица велика: све сами нотароши И вармеђаши. Срем. Чардак пун, све Ханума до хануме, све гиздавија од гиздавије. Мул. в. (у вези са упитно-односним заменицама) истиче бројност, мноштво или разноврсност онога на што се односи. — Ш та га све нијесу питали! Мат. г. за истицање појачаља степена напетости радње. — Ова ваша диња све се топи у устиtма]. Срем. Кожа ... голих руку све се јежила од јаке студен. Кум. 3. (с компаративом, понекад удвојеним или и у вези: све то) за истицање сталног пораста онога што је означено придевом или прилогом: