Одредница

свѐдок

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 664

свѐдок

сведок

Лема

сведок

Извор

том 5, стр. 664, редослед 18

  1. 1.

    ијек. сзјѐдок, м (мн. сведо̀ци, ген. сведо́ка̄) 1. онај који је присуствовао неком догађају, онај који може потврдити истинитост нечега, очевидац.

    ијек. — ијекавскимн. — множинаген. — генитив
    — Готов је!
    — рече тихо Ајка, а онда се обазре, неће ли кога опазити тко је био свједоком страuном чину.
    Тур.
  2. 2.а.

    онај који пред влашћу (обично у суду) сведочи, изјављује шта зна о ономе о чему се суди, расправља.

    — Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци?
    Ранк.
  3. 2.б.

    кум приликом склапања брака, венчања.

    — Један мој друг ... био је свједок на вјенчању.
    Јонке
  4. 3.

    посредник, заступник једног од бораца у двобоју, секундант.

    — Изазове Гајића на двобој ... Први сведок ће му бити Димић.
    Каш.
Изворни текст (OCR)
свѐдок, -о̀ка, ијек. сзјѐдок, м (мн. сведо̀ци, ген. сведо́ка̄) 1. онај који је присуствовао неком догађају, онај који може потврдити истинитост нечега, очевидац. — Готов је! — рече тихо Ајка, а онда се обазре, неће ли кога опазити тко је био свједоком страuном чину. Тур. 2. а. онај који пред влашћу (обично у суду) сведочи, изјављује шта зна о ономе о чему се суди, расправља. — Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци? Ранк. б. кум приликом склапања брака, венчања. — Један мој друг ... био је  свједок на вјенчању. Јонке. 3. посредник, заступник једног од бораца у двобоју, секундант. — Изазове Гајића на двобој ... Први сведок ће му бити Димић. Каш.