сведо̀чити
сведочити, сведочим
Лема
сведочити
Варијанте
сведочим, свѐдочӣм
Извор
том 5, стр. 665, редослед 2
- а.
ијек. свједо̀чити, несврш. а. давати изјаву о некоме или нечему као сведок.
— Свједоци у начелу нису дужни свједочити лично и непосџедн пред судом. Мј. 192б.
- б.
потврђивати истинитост, веродостојност нечега; чинити извесним, очигледним, доказивати, потврђивати.
— Да је у овој борби медвед често надвлађивао човека, сведочи она људска кост на којој су очевидни трагови зуба медвеђer.
Тијелом ... крупна, свједочила је да је најстарија од једанаестеро дјеце.
Изворни текст (OCR)
сведо̀чити, -ӣм и свѐдочӣм, ијек. свједо̀чити, несврш. а. давати изјаву о некоме или нечему као сведок. — Свједоци у начелу нису дужни свједочити лично и непосџедн пред судом. Мј. 192б. б. потврђивати истинитост, веродостојност нечега; чинити извесним, очигледним, доказивати, потврђивати. — Да је у овој борби медвед често надвлађивао човека, сведочи она људска кост на којој су очевидни трагови зуба медвеђer. Жуј. Тијелом ... крупна, свједочила је да је најстарија од једанаестеро дјеце. Мул.