Одредница

све́зати

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 667

све́зати

свезати QA: medium

Лема

свезати

Извор

том 5, стр. 667, редослед 1

  1. 1.

    (имп. све́жи; трп. прид све̂за̄н) сврш. саставити везу и учврстити јечвором, узлом; направити чвор на саставу двеју веза.

    имп. — императивтрп. прид. — трпни придев
    — фиr. Замолите је да опет свеже раскинуту везу између вас и свог мужа.
    Богд.
    Чело чудно набрано и густе обрве свезале и направиле црни чвор.
    Лоп.
  2. 2.а.

    онемогућити кретање некоме, нечему везујући га једним крајем везе и учвршћујући њен други крај за какав предмет, привезати.

    — Одлучио сам да посегнем за срећом. Ако је дохватим ... свезаћӯ је и̂од први олеандер наше варошице.
    Вил.
    Слабост ... узимаше све више маХа, док је не свеза за постељу.
    Вес.
  3. 2.б.

    затворити утврђујући или намичући везу.

    — У комору ra бацте и за собом свежите врата.
    М-И
  4. 3.а.

    умотати у завежљај или обавити врпцом више предмета и учврстити везу чвором, узлом.

    — Покупио је избачене ... хлаче и кошуље, свеже иХ у поњаву и лахо положи пред брата.
    Бен.
  5. 3.б.

    фиr. стећи, сачувати новац, уштедети.

    — Свезаћу коју пару, макар ... на кози оро̑.
    Ком.
  6. 4.

    стегнути некоме руке и ноге ужетом, ланцем, оковима и сл., спутати.

    сл. — слично
    — а их видим ... како су их одвели пандури свезанијек руку наопако.
    Бог.
    Једном је момку ... свезао руке наопако ... па га истерао на улицу.
    Вес.
  7. 5.а.

    стегнути отвор неком везом, везујући чвршће приљубити уз нешто: ~ торбV

    врећу. — Опазиле су да овај друг има свезане ногавице, па су га]... питале ... да ли је он партизан. Дед. В.
    Сиј.
  8. 5.б.

    обавити завојем неки део тела; причврстити чвором завој, мараму и сл.

    Свезала му је чело. Војн. Свеже крпу око главе и приступи огњишту. Лоп. Један избеглица свезао црвено ћебе око врата. Дед. В.
  9. 6.

    учинити да се успостави нека веза, довести у везу.

    То је проузроковао Анатол ... с којим ју је свезала Пјерова жена. Крањч. Стј.
  10. 7.

    спојити везујући једно с другим, саставити, здружити истом везом.

    фиr. Хоће да свеже своју срећу с другом кеном. Крањч. Стј. Жена ти је ... Бог вас је свезао. Новак.
  11. 8.

    налазити се у узрочно-последичној вези, бити међусобно недељиво повезан.

    Свако подручје рада било је у његовим очима свезано са злом и преваром. Крањч. Стј.
  12. 9.

    учинити непокретним, укочити.

    фиг. Бол ми језик свеза. Стан.
  13. 10.

    успоставити неки однос; уговорити, закључити.

    Кнез цетињски мир с Турском свеза. Март. Треба неко ко ће с пашом свезати пријатељство. Миљ.
  14. 11.

    оценити, протумачити чим.

    Халимача се опет насмијеши, да и ову згоду свеже за шалу, али Арнаутин остаде хладан.

Фразе

~ језик (уста) 1) (себи) престати говорити, умукнути; 2) (некоме) натерати некога да ућути, ућуткати.

Пододреднице

~ се

1. самога себе спутати каквом везом. — фиг. Говорио је да се заувијек свезао својом ријечи, али да неће да веже Наташу. Крањч. Стј. 2. саставити се, спојити се с нечим. — Са небом се ова божја стена свеза. Стан. фиг. причврстити, приковати за нешто, усмерити на не?ито. — Станица се замисли, њезине се очи свезале

самога себе спутати каквом везом.саставити се, спојити се с нечим.
Изворни текст (OCR)
све́зати, све̑жем (имп. све́жи; трп. прид. све̂за̄н) сврш. 1. саставити везу и учврстити јечвором, узлом; направити чвор на саставу двеју веза. — фиr. Замолите је да опет свеже раскинуту везу између вас и свог мужа. Богд. Чело чудно набрано и густе обрве свезале и направиле црни чвор. Лоп. 2. а. онемогућити кретање некоме, нечему везујући га једним крајем везе и учвршћујући њен други крај за какав предмет, привезати. — фиг. Одлучио сам да посегнем за срећом. Ако је дохватим ... свезаћӯ је и̂од први олеандер наше варошице. Вил. Слабост ... узимаше све више маХа, док је не свеза за постељу. Вес. б. затворити утврђујући или намичући везу. — У комору ra бацте и за собом свежите врата. М-И 3. а. умотати у завежљај или обавити врпцом више предмета и учврстити везу чвором, узлом. — Покупио је избачене ... хлаче и кошуље, свеже иХ у поњаву и лахо положи пред брата. Бен. б. фиr. стећи, сачувати новац, уштедети. — Свезаћу коју пару, макар ... на кози оро̑. Ком. 4. стегнути некоме руке и ноге ужетом, ланцем, оковима и сл., спутати. — а их видим ... како су их одвели пандури свезанијек руку наопако. Бог. Једном је момку ... свезао руке наопако ... па га истерао на улицу. Вес. 5. а. стегнути отвор неком везом, везујући чвршће приљубити уз нешто: ~ торбV,