све̏за
свеза
Лема
свеза
Извор
том 5, стр. 666, редослед 14
- 1.а.
оно чиме се нешто везује, причвршћује, спутава (уже, ланац, врпца и сл.); веза, спона.
— На себи ће свезе искидати, па ће побјећ у гору зелену. НП Вук. фиг Има толико ... обитељи којих веже само нека вањска свеза.
- 1.б.
узао, чвор, завезак.
— Иглица дријеши свезу своје нове шарене мараме, раскриљује је малко.
- 2.
велики камен који се узиђује као спојница два суседна, гранична зида или попречно преко целог зида. Рј. А.
dialectal - 3.
међусобно општење, додир, дотицај, контакт.
— Она је држала свезу између нас, јер овако седнемо сви, ћутимо.
Добро се пазило да ... варош с околицом с војском на Клису нема никакве свезе.
- 4.а.
близак родбински, пријатељски, сараднички и сл. однос; сродство; сарадња: брачна ~, духовна ~, крвна ~, пословна ~.
— Да вечна буде им свеза, седи их свештеник призва и цветним лаНцима веза.
Мајка ... прекиде с њом сваку свезу.
Та ја нисам с тобом никакве свезе утаначио. Ков. .
- 4.б.
близак однос човека и жене.
— Тако се њихова свеза изметнула у брачни Чвор.
- 5.а.
пријатељство, повезаност с неком утицајном личношћу.
— Ви имате толи могуће упливне свезе.
- 5.б.
узајамни однос међу стварима и појавама, међугобна повезаност.
— Међу свима појавама које долазе у ред моралних има неке свезе.
Све то није имало ни коријена ни свезе с његовим чувствима.
- 6.
повезаност тока збивања, редослед.
— Не тражите у овом мом приповедању историчке свезе, ја не могу доrађаје све по реду овде забележити.
- 7.
повез, увез, корице књиге.
archaic— Цијена је књиге у полукожној свези.
- 8.
грам. везник.
Изворни текст (OCR)
све̏за ж 1. а. оно чиме се нешто везује, причвршћује, спутава (уже, ланац, врпца и сл.); веза, спона. — На себи ће свезе искидати, па ће побјећ у гору зелену. НП Вук. фиг. Има толико ... обитељи којих веже само нека вањска свеза. Шен. б. узао, чвор, завезак. — Иглица дријеши свезу своје нове шарене мараме, раскриљује је малко. Божић. 2. покр. велики камен који се узиђује као спојница два суседна, гранична зида или попречно преко целог зида. Рј. А. 3. међусобно општење, додир, дотицај, контакт. — Она је држала свезу између нас, јер овако седнемо сви, ћутимо. Лаз. Л. Добро се пазило да ... варош с околицом с војском на Клису нема никакве свезе. Мул. 4. а. близак родбински, пријатељски, сараднички и сл. однос; сродство; сарадња: брачна ~, духовна ~, крвна ~, пословна ~. — Да вечна буде им свеза, седи их свештеник призва и цветним лаНцима веза. Ил. Мајка ... прекиде с њом сваку свезу. Матош. Та ја нисам с тобом никакве свезе утаначио. Ков. . б. близак однос човека и жене. — Тако се њихова свеза изметнула у брачни Чвор. Божић. 5. а. пријатељство, повезаност с неком утицајном личношћу. — Ви имате толи могуће упливне свезе. Том. б. узајамни однос међу стварима и појавама, међугобна повезаност. — Међу свима појавама које долазе у ред моралних има неке свезе. Марк. Св. Све то није имало ни коријена ни свезе с његовим чувствима. Цар Е. 6. повезаност тока збивања, редослед. — Не тражите у овом мом приповедању историчке свезе, ја не могу доrађаје све по реду овде забележити. Нен. М. 7. заст. повез, увез, корице књиге. — Цијена је књиге у полукожној свези. Вук 8. грам. везник.