Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

све̏могӯћ

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 669

све̏могӯћ

свемогућ

Лема

свемогућ

Варијанте

свемо̀гӯћ

Извор

том 5, стр. 669, редослед 15

  1. 1.

    који све може, чија је моћ бескрајна; свемоћан.

    — Ни круна није свезнајућа и свемоrућа.
    Старч.
  2. 2.

    (у именичкој служби, само одр.) М бог.

    одр. — одређени вид придева
    — Свемогући на нас срџбу пушти.
    Мат.
    На овом свијету судит ћемо му ми, а на другом положит ће обрачун Свемогућему.
    Гор.
Изворни текст (OCR)
све̏могӯћ и свемо̀гӯћ, -а, -е 1. који све може, чија је моћ бескрајна; свемоћан. — Ни круна није свезнајућа и свемоrућа. Старч. 2. (у именичкој служби, само одр.) М бог. — Свемогући на нас срџбу пушти. Мат. На овом свијету судит ћемо му ми, а на другом положит ће обрачун Свемогућему. Гор.