Одредница

све̏нуо

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 670

све̏нуо

свенуо

Лема

свенуо

Варијанте

свѐнуо

Извор

том 5, стр. 670, редослед 11

  1. 1.

    = свео 1 р. прид. од свенути.

    р. прид. — радни глаголски придевприд. — придев
  2. 2.

    фиг. оронуо, истрошен, изможден.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — И кад какав свенуо стара погледа у ове чудне очи, развуче му се О̄рк у страну. Ранк. све̏нути и свѐнути, све̏нем (р. прид.
Изворни текст (OCR)
све̏нуо и свѐнуо, -ула, -уло = свео 1. р. прид. од свенути. 2. фиг. оронуо, истрошен, изможден. — И кад какав свенуо стара погледа у ове чудне очи, развуче му се О̄рк у страну. Ранк. све̏нути и свѐнути, све̏нем (р. прид.