Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

свѐопћӣ

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 671

свѐопћӣ

свеопћи, свеопшти

Лема

свеопћи

Варијанте

свеопшти, свѐопштӣ

Извор

том 5, стр. 671, редослед 4

  1. —

    који се односи на сва бића и све појаве, свеобухватан, општи.

    — Од свеопће радне обавезе изузети су само учењаци и највиши државни фрункционери. Ант. 1. Душа му се растапаше у свеопћој хармонији бесконачне љубави. Ћип. Свеопшта смрт се на све стране расV. Рак. Национални занос био је свеошти.
    Ђил.
Изворни текст (OCR)
свѐопћӣ и свѐопштӣ, -а̄, -е̄ који се односи на сва бића и све појаве, свеобухватан, општи. — Од свеопће радне обавезе изузети су само учењаци и највиши државни фрункционери. Ант. 1. Душа му се растапаше у свеопћој хармонији бесконачне љубави. Ћип. Свеопшта смрт се на све стране расV. Рак. Национални занос био је свеошти. Ђил.